Ко турско украде, да му је алал

Размишљм о навици наших људи да не плаћају порезе, доприносе, да сваку таксу доживљавају као харач. С друге стране, на „цивилизованом западу“ човек који касни са плаћањем неке таксе сам срачуна камату и плати таксу са каматом.
Бар део разлога вероватно лежи у чињеници да је народ на овим просторима често био под туђинском влашћу, па се избегавање намета и свакакво друго чињење штете властима доживљавало као првокласна врлина. Тако у Закону Васојевића пише: „Ко украде српско, да му је арам (проклето). Ко украде турско да му је алал (свака част).“
Невоља је што су многи заборавили прву реченицу и чињеницу да је ово сада српска дрћава. Чини се да је овај члан метаморфозирау у једноставо „Ко украде да му је алал.“