Својевремено је на Радио Индексу било питање "Ко је први српски Слободан?" Одговор је познат, ваљда, само одабранима. То је име измишљено. Извесни господин Владимир Јовановић дао је сину име Слоподан, а ћерци Правда.
Био је председник Југословенске владе у изгнанству у Лондону у време Другог светског рата. У Лондону је и умро, 1958. године. Ускоро ће и годишњица тог датума, умро је 12. децембра. Био је академик, касније и председник Српске краљевске академије, такође и ректор Београдског универзитета.
У току је рехабилитација политички прогоњених и осуђиваних, у складу са Законом донетим априла ове године. Није ми познато да ли је неко поднео захтев за рехабилитацију овог изузетног правника, али и прозеисте и есејисте. Заборављеног, памте га само у његовом родном месту – Новом Саду. Овде он има читав булевар, док у остатку Србије нема ваљда ни споменика, а камоли институције са његовим именом.
Лепо је знати да се бар неко сећа својих најзначајнијих грађана... па нека је то и само један град. Тужно је што су за Драгољуба Михаиловића сви чули, али не и за председника Владе у којој је он био министар. Тужно је што се сећамо само својих ратника и војсковођа, а тако ретко својих научника, паметни људи су овде осуђени на заборав.
Мало више, прочитајте у Википедији, Републици и сајту Конгреса српског уједињења.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар