Линукс n година касније

Овај текст је постављен као одговор на тему са сајта Линуксо: Линукс - будућност или пролазна фаза.
Сећам се почетка. Свог, наравно, не Линуксовог. Чуо сам за њега, и звучало ми је занимљиво. Проверио сам код оних који су о томе чули више, пре свих свог бившег цимера Саше Манојловића, који ми је рекао да Линукс, за разлику од Уникса, има графичко окружење. Када сам то чуо, обратио сам се Шукију (обојица смо у то време живели у Студењаку), и Шуки је дошао. Ја сам донео пиво, а он  6.3. Инсталација је протекла глатко, уз неколико специфичности које су ми пале у очи. Прва могућност је била избор језика, укључујући српски па чак и есперанто! Уз гомилу програма који су читали разне документе, добио сам комплетно развојно окружење, наравно, све упаковано у графички интерфејс.
Шта није радило? Бар 2 ствари - музика (имао сам интегрисану звучну) и модем. У питању је један од винмодема, а са њима корисници Линукса и даље кубуре. На срећу, већина софтверских модема може данас нормално да ради. Звучну сам покренуо чим сам нашао одговарајући програм, sndconfig. За то ми је требало 10 минута.
Основно графичко окружење било је  ГНОМ, али сам убрзо открио благодети  КДЕа. Од онда до данас сачувао сам навику да инсталирам оба окружења и користим програме који мени одговарају. У међувремену, осим ова два (која су вероватно још увек најзаступљенија) развијана су и друга графичка окружења. Увек можете одабрати, погредати, пробати... Линукс има од самог почетка ту дивну ствар звану слобода избора. Одушевио сам се и искључујући рачунар. '98ица ми се често заглављивала при гашењу. Линукс никад. Он побије све процесе и тачка. Њему су сви процеси познати, а Вин ми је често пријављивао грешку од стране <unknown> програма.
Онда је дошао и Мандрак који се у међувремену спојио са Конективом тако да смо добили .

Онда сам се одселио из Студењака, каи и Шуки, а ја након реинсталације Виноуза, који сам био принуђен да користим због Интернета и игрица, нисам више могао да приступим линуксу. Виндоуз ми је, наравно, појео MBR.

Онда сам купио тренутни рачунар, 120 ГБ диск, 512 МБ РАМа и потражио текућу верзију Ред Хета. Сазнао сам да је у међувремену он постао комерцијална дистрибуција, а да спонзоришу Федору. Актуелна верзија била је Fedora Core 3. Инсталирао сам је, али нисам био задовољан, па сам набавио Мандрак 10 даунлод издање. Опет ми је фалило програма.
Онда сам по први пут укуцао у Гуглу Mandrake Serbia и добио www.mandrake.co.yu што ме је одвело на www.linuxo.org. Нашао сам продавницу и наручио ДВД издрање Mandrake 10.1 PowerPack. Био сам изузетно задовољан. Ова ме дистрибуција служи и даље. У међувремену сам решио 2 велика проблема - играње (преко wine-а сам играо стабилније него у Виндоузу самом) и Интернет (купио сам екстерни хардверски модем од 75-годишњака, а модем ми је продала његова мајка пошто је он слабо покретан).
Тренутно ми је главна дистрибуција (К)Убунту. Недавно сам на форуму студената новосадског ПМФа прочитао да је Линукс "ружно окружење". То је написало десетак људи који, по сопственом признању никад нису користили Линукс. Ово је теза коју већ годинама пласира Виндоуз, а на њу наседају само они који никад нису видели неки Линукс десктоп. Ми смо имали 3Д графичко окружење давно пре Висте и Аера, а и 2Д (који ја лично преферирам) је далеко лепши од било каквог Виндоуз десктопа. Једна од главних алатки су ми вишеструки десктопи. Не памтим када сам последњи пут нешто минимизовао у Линуксу. Играм игрице које су стриктно Линуксове. Сећам се када се пре пар година појавио неки вирус због кога људи нису по недељу дана укључили комп. Ја сам о томе чуо месец дана након догађаја. И ја и девојка смо на Линуксу написали своје дипломске радове. Ја и нисам могао на Видоузу јер сам радио дипломски на ЛАМП платформи. Када имам неки проблем, решење или већ постоји негде на нету, или ћу га убрзо пронаћи уз помоћ заједнице.
Појавио ми се проблем при инсталацији АДСЛа. Процес је у Виндоузу прошао безболно, али сам на Линуксима ствар морао да одрадим на мишиће. Девојка коментарише како "увек има неких проблема са тим Линуксом". Има. Али када нешто проради, оно наставља да ради. Нема лутрије зване Виндоуз. Нема пада перформанси након пар сати коришћења.

И на крају, ја волим што је Линукс још увек елитистички ОС. Волим да себе сматрам делом елите а не делом масе.