Читање и људска права

Добро, свакако да јесте бајата вест, али сам ја управо читао сајт Ричарда Сталмана (за оне који не знају, то је „отац“ слободног софтвера и фондације за исти) и налетим на текст „Не купујте Харија Потера“. Упитах се шта му је згрешио енглески педер који хоће да буде вештица и јаше метлу, кад видех да Сталман подсећа да он позива не бојкот КУПОВИНЕ, не и читања.
Повод оваквом његовом тексту је догађај из јула 2005. када се очекивало да изађе неки од наставака поменутог серијала. Познато је да се ствари продају боље ако се малко крчкају (зато цуре и неће да са нама спавају прве вечери, мада би, али треба ствари мало да се - да, тако је - крчкају), па Роулингова воли да се у читавом свету књиге пуштају истог дана. Ово је, наравно, апсурд. Наиме, у САД није чак ни исти дан кад се отворе јапанске књижаре.
Но, да се вратимо Сталмановој реакцији, односно њеном поводу. У једној канадској књижари људи су добили књиге, али нису имали појма за трип са истовременим (шта год то подразумевало) поштањем у продају. И ставили лепо књиге на полице, дошли неки људи, видели - охохо, ево нама Харија, и, природно, купили. У међувремену продавци сконтали да су зезнули ствар, и обавестили издавача. Издавач покрене по хитном поступку парницу пред судом и суд донесе следећу пресуду:
Без обзира на то што је неко купио књигу, забрањено је читање исте док то издавач не дозволи!
Коментар неког од адвоката издавача био је, од прилике - нама је жао, али то је интелектуална својина, а читање се не може убројити у људска права!
Детаљније у оригиналном чланку...