Имена и оригинали

Преласком у нови огранак фирме дошчо је и до промене начина рада као и, наравно, људи са којима радим. Нема више блискости са возачима, они су сад посебно одељење. Ваља знати да ја са њима комуницирам преко налепница које се стављају на кутије са лековима које ја прегледам пре паковања. И од како сам почео да им пишем дате налепнице, појавио се проблем. Пишем ситно или нечитко. Хајде, то је изменљиво, могу ја да пишем крупно и штампано, само великим словима. Није проблем. Међутим, проблем и није у читкости (други контрлори пишу чак и нечиткије него ја), већ у писму које користим.
Једини у фирми (колико сам видео) пишем ћирилицу.
Каже мени један возач након повратка из Зрењанина: „Због тебе сам морао да идем преко пола Зрењанина! Прочитао сам Дионис а оно била апотека Адонис! А А и Д ћирилицом личе! Шта је, правиш се већи Србин од патријарха?! Уосталом, скоро све апотеке имају ЛАТИНСКА имена, па што онда не пишеш латиницом?“
Ја лепо искулирам и наставим по свом, а одлучим да ако се прича настави, једноставно понудим возачима да им заиста пишем на оригиналу, како овај и сам рече. Само што су они сувише глупи да схвате да се на оригиналу апотека Дионис не пише Dionis већ Διονισιουσ

А о томе како ми је повредио религијска осећања поредећи ме са патријархом тамо неке минорне цркве, у другом посту...