28 мај 2006

Како се оженити

Ево врло једноставног рецепта:

  1. Идите у војску. Након 6 месеци ће вам критеријум бити прилично низак.

  2. Након војске, свраћајте мало на Фармацеутски факултет. Тамо је студенткињама завршних година критеријум већ јако низак.

  3. Са ниским критеријум избор је велики, а са како год да изгледате њима је избор већ довољно низак, и ето вама брачнога друга, док вас смрт не растави.

27 мај 2006

О партизанским именима

Одувек сам се питао одакле партизанима она имена, тј. надимци који немају везе ни са именом ни са презименом а звуче као име, не као опис. Нпр., ми смо у Блацу имали Обрада Лазовића, народног хероја са партизанским иманом Луди Живко. Ајде за оно луди, то могу да разумем, имао је 17 рана и преживео је рат, али одакле Живко?

А онда сам видео да је то последица грешака у администрацији:

  • Ивица Гроздановић је у списковима заведен као Гвозденовић

  • Милан Пешић записан је као Милан Нешић

  • Милана Кулића претпостављени зову Којић

  • Николу Станковића заставник упорно ословљава са Жиле

  • исти заставник Милоша Мијајловића зове Милан



Свесни да никога не могу убедити да то нису њихова имена, ови момци се већ дуже од месец дана одазивају на ова своја, нова, имена. Партизанска.

22 мај 2006

Нове лампе за старе!

Човек дао оглас да продаје бубрег. У редовним дневним новинама. Нисам гледао недељне огласнике, али и ово је довољно, и пише „само озбиљни позиви“. 100% га смарају новинари.

Такође јуче, у новинама су се могле наћи цене пластичних операција. Између осталог, за 200 - 500 € може се уградити нов химен. Операција се зове хименопластика, али не пише да л' крвари или само боли.

Чекамо даљи развој догађаја, нове понуде, срце, јетру,...

Него, сећа ли се неко Пајтоноваца, кад долазе код човека који је завештао органе, али им устребало па не могу више да чекају?

21 мај 2006

Реверзна изрека

Били смо ми и бољим ситуацијама, па се ипак нисмо извукли!

Војничка математика

брзина · кривина = ладовина

14 мај 2006

Потемкин

Прође и вежба. Дошо народ, ми то спремили одлично (мада се од нас више тражило да глумимо него да радимо свој посао, а и опрема стара преко 30 година...), били новинари, сила божја генерала и остале екипе.
И како се цела прича дешавала на великој површини, а ми журили да што пре завршимо како бисмо се вратили слатком дому, тј. касарни у Београду, почели смо да растурамо кулисе док се још није комплетна вежба ни завршила. Што су неки од њих и видели.
Бржи смо и од Потемкина.

Нема песме ни мерака...

У најновијој Астрономији појавио се чланак о проналаску (ако се не варам) Коперникове лобање у неком гробљу. Каже, сви су сахрањивани један преко другог, па ће бити проверено је ли то та лобања ДНК анализом. А сад, човек нема потомке, па ће бити бити искоришћена лобања његовог ујака. А не знају ни који ми је ујак, него ће лепо да копају по гробљу док не нађу лобању ујака оне лобање.
А сад ви размислите, колико у једном сеоском гробљу има лобања сестрића и ујака. Јесу ли сви они Коперници?

Окупација у 26 слика

Ишла је моја јединица на вежбу у Нови Сад, о којој су неки можда већ добили информације преко средстава јавног информисања.

Елем, првих дана посла није било превише, па смо у поподневним часовима ишли на екскурзије. Приликом обиласка Петроварадинске тврђаве, излазимо из аутобуса (јасно, у униформама), и пролазимо поред неких пензионера који излазе из свог аутобуса, Срби, српске таблице. Уто каже баба Каква је бре ово окупација!. Наравно, на рукавима нам српски грбови. Е сад, молио бих оне који живе у „демократским и мирољубивим“ државама да прокоментаришу: да ли се тамо грађани кад пролази њихова војска питају каква је то окупација.

Дали нама једно слободно поподне, ту у НС-у. Друг и ја шетамо са сестром наше колегинице, па сели у један кафић. Каже она у једном тренутку
- Јао, види како ме гледа она девојка што седим са 2 војника. Баш ме је страмота.

А последњег дана вежбе, због доласка страних аташеа из 20-ак земаља (САД али и Русија, Јапан и Иран), организоване демонстрације на путевима њиховог проласка. Опет ми испадосмо издајници...