25 фебруар 2006

Преко прече...

Добих ја позив за у војску (вп 1144, Београд) а уз позив и паре за карту у једном смеру. Ваљда рачунају да ће свако да плати колико год да кошта кад се буде враћао отуд. Добих 700 динара, иако је аутобуска карта Блаце – Београд 500 дин. Међутим, војска верује да сви морају отићи возом, а како кроз Блаце исти не пролази, они су израчунали да ми је најлакше да одем бусом до Белољина (12 км од Блаца), затим возом до Ниша, па од Ниша за Београд. Што је само дупло дуже, не рачунајући преседање.

17 фебруар 2006

Г36

Често су ме људи питали зашто користим Г36 (то ми је нпр. и де агдесе на јахуу). Требала ми је једном приликом екстензија за неке фајлове у досу. Три знака, први знак слово. И скужим да ако напишем свој потпис ВБ, а онда издвојим | из писаног великог В и - из великог писаног Б ставим изнад те црте, добићу велико писано Г, а остају 3 и 6. Све у свему ВБ => Г36. Корисно кад је „бурга“ заузето.

Укидање страсти 2

Решила фирма да сви радници морају да потпишу уговор са АИК банком. Немамо ништа повољније услове него да смо отворили текуће рачуне свако за себе, услови су далеко лошији него у другим банкама а не морамо (и нећемо) да примамо ни динар прекоове банке. Али морамо да потпишемо уговор сви, и сви одмах добијамо дебитне ДИНЕ. Решим ја да ником не терам шиљак у нос, потпишем уговор (дошли људи у фирму, да се ми не мучимо) и после недељу дана одем ја код њих и угасим текући.
Што би реко мој деда "човеку на силу можеш да узмеш, али не можеш да му даш".

Укидање страсти 1

Приметим ја у листингу за плату да ми се сваког месеца од плате одбије 300 и нешто динара за синдикат у који се никад нисам учланио. Спремајући државни испит, приметих у Закону о раду да је чланство у синдикату добровољно. Одем у благајну и питам зашто ми узимају паре за организацију чији нисам члан. Каже жена "Па ни ја нисам члан па се и мени одбија, види са директорком." Не било ми тешко, одем ја код директорке сектора економије, кора вели "то је донета одлука на нивоу фирме да су сви радници чланови синдиката, наравно истог". Поменух ја њој како је то противзаконито и противуставно, на шта добих сасвим разумен одговор на шта би то личило, један да буде члан синдиката, други да не буде, да свако бира у ком ће синдикату да буде.... Па помислих: у праву је, ипак смо ми мало ретардирани, срећом па постоји неко ко ће тако тешке одлуке да доноси у наше име.

Илија Чворовић

Дошло време да се одробија и та војска, па се ја пријавих за Школу резервних официра. Фармацеут сам, то им треба, а чуо сам да је мало лежерније. Елем, однео ја потребна документа: уверење о дипломирању, држављанству и извод из књиге рођених. Осим тога, ваљало је попунити упитник. А у упитнику - осим података о себи самом и уђој и широј фамилији, остала још и нека питања из '48:

1. подаци који се траже о оцу и мајци су исти. Са изузетком да се за оца (али не и за мајку) мора навести од кад до кад и где је живео ван садашњег места боравка. Зар мајка сме да ми ради за цију (и да увече кад отац заспи, са терасе виче "ЕСАДЕ!")

2. питају ме да ли сам, кад где и зашто, био ван земље. ОК, напишем ја то, имају и сами те податке. А затим следи врхунско питање: одржавам ли контакте са неким у иностранству - без обзира је ли Србин или странац, и навести име, презиме и адресу!. Наравно да одржавам контакте са гомилом људи. И наравно да немам физичку адресу готово ниједног од њих. Забога, комуницирамо или е-поштом или Ај-сик-ју-ом, а сви ти подаци су ми на компу. Схватим ја да је то битање заостало из времена кад су Аркан и Гишка убијали емигранте по Француској и Немачкој и лепо одлучим да не будем цинкарош и напишем НЕ. Најбезболније.

11 фебруар 2006

Придружити се секти

Прочитах у ЈелоуКебу да је блог заједница данас готово постала секта. Па реших да се и ја придружим тој секти. Заправо, постоји гомила ствари које ми стално пролазе кроз главу, а које су сувише кратке да би завршиле на мом сајту, па је ово одличан начин да их неком саопштим. Ускоро ћу почети и то да радим, за данас је доста и отварање блога.