Позитивна дискриминација

Током чувеног зимског тренинга БОШа, имали смо радионицу у којој треба, као конзилијум лекара, да одлучимо једногласно коме ћемо од понуђених реципијената дати срце на трансплантацију. Један од предлога је укључивао „15-годишњу самохрану трудницу“. Социјалног експеримента ради, изјавио сам да срце никако не сме да оде „циганској курвештији, јер која друга цура би била неудата а трудна, и то још у петнаестој“. Након овог мог „испада“ подела је била врло јасна - сви за њу и ја против. Чак и они који су пре тога заступали неки други предлог, више нису смели да кажу „не њој“, ваљда да не би били проглашени расистима. Нисам хтео да одступим, време је истекло и срце је пропало.

Постоји теза да се нешто слично десило са Обамом - да је било срамота гласати против, осим ако не желиш да те прогласе расистом. Испада да је човек победио пре свега због боје своје коже (мада ми се све више чини да је обичан баунти), а не због свог програма, који није био ни бољи ни лошији од Клинтонове. То би била позитивна дискриминација у политичком смислу.

Ова је појава постала уобичајена и све се више злоупотребљава:

* Ако Јевреји бомбардују Палестинце, то је у реду, јер су они прошли Холокауст.
* Ако Мађари у Војводини неће да им се населе Цигани то је у реду. Ако то исто неће Бељевци, то никако није у реду. (да се разумемо, није у реду ни једно ни друго, не браним друге већ нападам прве)
* Ако Цигани неће да изваде личне карте, злостављају жене или децу и баве се шверцом, то је у реду (загарантовано право националне мањине на сопствену културу)
* На западу су дошли дотле, да ако је неко педер, сваки покушај да га отпустиш због тога што је нерадник, је унапред осуђен као дискриминација

Једини покушај одупирања овом тренду „позитивне дискриминације“ су показали французи пре пар година. Наиме, када се пред посланицима нашао предлог да мањине имају загарантован сразмеран број места на универзитетима, посланици су се позвали на Повељу о правима човека и грађанина, где по 6. члану „сви грађани имају иста грађанска права само на основу својих врлина и талената“ (дакле, никако по основу рођења). И то, заиста, и мора да буде једини критеријум, припадао неко већинској или мањинској популацији.

Полукружно скретање (или Брзи пад црне звезде)

У политици, термин „U-turn“ (полукружно скретање) представља радикални заокрет. Ових дана смо имали прилике да видимо један, ничим изазван. БиБиСи каже у свом чланку:

One week, the US president signals that the Pentagon will release photographs showing more abuse of American detainees in Afghanistan and Iraq as part of a new era of transparency.

The next he announces that the White House will block their release and defend that decision in court - this time it is all about the vital importance of national security.

Елем, колега Обама је већ показао своје право лице, још пре полагања заклетве. Бајден, Клинтон(ова), Холбрук... тешко да могу бити ново лице Америке. Ново лице је једино Барак, постављен као фасада (или „Потемкиново село“, када бисмо веровали у тај трач о Потемкину).

БиБиСи закључује (сигуран сам, савршено исправно):

This is not the last time that we will be hearing the word "U-turn" in connection with the Obama White House.

Кажу „генерали су објаснили Обами зашто је објављивање компромитујућих фотографија лош потез.“ Лично мислим да је у питању покушај да се ово скретање удесно припише традиционално десној групацији - војсци, а да Обама већ зна (или су му „објаснили“) како фунционише Америка. За све с ове стране баре, који су се радовали његовом избору имам питање - зар један Волибрат Коштица није био довољан, зар сте мислили да је тамо боље? Па тамо је систем само још уигранији!

Наравно, остаје питање - да ли је Обама победио због својих обећања, због својих дêла, или зато што је срамота гласати против тамнопутог човека. О овој последњој појави више речи у следећем писанију.