28 јул 2006

Лагање анкетара

Недавно прочитах анкету о томе како се жене највише пале на униформисана лица. При томе су на првом месту убедљиво војници, а затим полицајци па доктори. Да ли то жене лажу или анкетари измишљају. А можда ни једно ни друго, причајући о војницима оне заправо замишљају како их цепа Жан-Клод ван Дам (сва четворица истовремено), Бата Живојиновић, Љубиша Самарџић, Сталоне у лику Рамба или 12 жигосаних. Међутим, када крај њих заиста прође војник, она нас или ни не погледају, или нам упуте поглед са мешавином сажаљења и презира (однос у смеши зависи од тренутног расположења). Ни моју девојку не пали униформа, увек инсистира да што пре пређем у цивил.
Заправо, једини кога знам да обожава војнике у униформи је мој (заправо, званично девојчин) пас - Спарки, који од како ме је први пут видео у униформи, прилази сваком војнику и лиже му маскирне ногавице.

Ах, да. Даглас Адамс је писао како сви лажу анкетаре чим их виде, те да је један његов пријатељ као резултат Интернет анкете коју је спроводио добио врло охрабрујућ податак да 95% популације чине власници сопствених фирми са годишњом зарадом од преко 250000$

17 јул 2006

Тендерска економија

Набавка путем тендера је на западу уобичајена ствар код великих набаки. Како то, међутим, изгледа у Србији?

Ишчашење 1. Једна наша фирма, заборавио сам која беше али верујем да није једина, организује тендере месечно. Тако им цене нису ништа ниже јер наручују малу количину робе, али они сматрају да су у плусу јер наплаћују тендерску документацију заинтересованим фирмама.

Ишчашење 2. Војска је схватила да је најбоље куповати лекове преко тендера, и то што ређе, нпр. једном годишње. Али, мада је прошло 6 и по месеци у 2006, набавка лекова за ову годину још увек није извршена. Нема се пара. Зато пацијенти купују лекове у цивилним апотекама, а Војска им рефундира новац. За то имају пара. А при рефундирању плаћају малопродајну цену која је од набаве цене већа за маржу + пдв. Тако да ако би набавку вршили 2-3 пута годишње били би у плусу бар за један стан. Али они који се питају су станове већ намакли...

12 јул 2006

Рођендан као из специјала Симпсонових за Ноћ вештица

Јуче ми је био рођендан. А ево како ми је текао радни дан:
07:45 био курир, однео пошту
07:50 - 08:10 мењао друга на пријавници
08:10 - 09:30 радио као медицинска сестра, заводио картоне и протоколе пацијената
(од 9:30 до 10:00 је пауза докторима па сам отишао да поједем ужину. Отворио сам је али...)
09:30 - 19:00 радио као дежурни везиста на централи ВМЦ-а
22:00 - 06:00 радио трећу смену на пријавници.

После везе, а пре пријавнице, пита мене старији водник да л' нећу бити много уморан за трећу. Питање је било чисто реторичко, пошто би и било ко други био уморан. Не као ја, али не ни далеко од тога.
Данашњи распоред је био следећи:
14:00 - 19:00 пола друге смене на пријавници
19:00 - 07:00 ноћна смена на вези
пита ме јутрос друг да ли бих могао сутра да будем прва смена на пријавници, од 07 до 14 ч. Рекох, нема проблема, то је само 24 ч рада у континуитету. Након тог разговора силазим низ степенице где ме среће један заставник који ми саопштава да је неопходно да сутра од 14 до 19 будем дежурни везиста, а да данас од 13 до 14 ч куцам неки извештај. Помислих се: па то значи од данас у 13 до сутра у 19 = 11 + 19 = 30 сати континуираног рада.
Погледан тог заставника и кажем „Нема проблема, признаћу, само ми кажите шта треба да потпишем и где, али да се договоримо, кад одем у затвор да ме тамо пуштају да спавам! Сад знам шта тачно раде онима у Гвантанаму.“

Међутим, нисам куцао то што је требало јер сам већ од 12 радио на вези, до 14. Зове у то време жена, ја се јавим „Војна хитна, слушалац Бургић“ каже жена „Бургићу па ти си свуд.“ Мој одговор биће на грбу породице Бургић када такав буду направили хералдичари:

Увек Бургић, свуда Бургић