Позитивна дискриминација

Током чувеног зимског тренинга БОШа, имали смо радионицу у којој треба, као конзилијум лекара, да одлучимо једногласно коме ћемо од понуђених реципијената дати срце на трансплантацију. Један од предлога је укључивао „15-годишњу самохрану трудницу“. Социјалног експеримента ради, изјавио сам да срце никако не сме да оде „циганској курвештији, јер која друга цура би била неудата а трудна, и то још у петнаестој“. Након овог мог „испада“ подела је била врло јасна - сви за њу и ја против. Чак и они који су пре тога заступали неки други предлог, више нису смели да кажу „не њој“, ваљда да не би били проглашени расистима. Нисам хтео да одступим, време је истекло и срце је пропало.

Постоји теза да се нешто слично десило са Обамом - да је било срамота гласати против, осим ако не желиш да те прогласе расистом. Испада да је човек победио пре свега због боје своје коже (мада ми се све више чини да је обичан баунти), а не због свог програма, који није био ни бољи ни лошији од Клинтонове. То би била позитивна дискриминација у политичком смислу.

Ова је појава постала уобичајена и све се више злоупотребљава:

* Ако Јевреји бомбардују Палестинце, то је у реду, јер су они прошли Холокауст.
* Ако Мађари у Војводини неће да им се населе Цигани то је у реду. Ако то исто неће Бељевци, то никако није у реду. (да се разумемо, није у реду ни једно ни друго, не браним друге већ нападам прве)
* Ако Цигани неће да изваде личне карте, злостављају жене или децу и баве се шверцом, то је у реду (загарантовано право националне мањине на сопствену културу)
* На западу су дошли дотле, да ако је неко педер, сваки покушај да га отпустиш због тога што је нерадник, је унапред осуђен као дискриминација

Једини покушај одупирања овом тренду „позитивне дискриминације“ су показали французи пре пар година. Наиме, када се пред посланицима нашао предлог да мањине имају загарантован сразмеран број места на универзитетима, посланици су се позвали на Повељу о правима човека и грађанина, где по 6. члану „сви грађани имају иста грађанска права само на основу својих врлина и талената“ (дакле, никако по основу рођења). И то, заиста, и мора да буде једини критеријум, припадао неко већинској или мањинској популацији.