22 новембар 2008

Циста

Гњави ме девојка већ неко време да јој инсталирам Њиндоњс Цисту јер је видела на њој неку чудну игрицу коју би ламо да игра, а с друге стране не ради ми драјвер за звучну и мрежну карту под ХР-ом, и с треће стране, нисам задовољан како ми ради wine, па сам данас коначно издвојио 100 конвертибилних динара за Редмондово чедо.

Инсталација је прошла како треба (тј. није ми тражио серијски број нити било какву сличну глупост), препознао је и мрежну и звучну, али не и графичку (па је искључио неке напредне опције).

Дакле, као што је опште познато, Циста гута ресурсе. Подиже се и гаси бар 2×спорије од Кубунта, и бар 1,5×спорије од ХР-а. Отварање програма је права мука, упркос томе да имам 2ГБ рама, 2×64 процесор и сл. Успео сам да наместим АДСЛ конекцију, али када се веза прекинула(?!) више мју није било помоћи - Циста је одбила да отвори Подешавања конекција. Штавише, одбила је и да их затвори, просто је тај прозор умро. Чуо сам да је легална верзија доста боља. Чак и верујем у то, али не може да буде толико боља од пиратске да би надокнадила све недостатке који су се тако брзо показали.

Укратко, знам да многи куде *бунту. Али то су углавном људи који користе *БСД или неки други укус Линукса. Мени мој Кубунту одговара. Мислим да је пола сата експериментисања са Цистом и превише времена посвећено актуелном изданку породице Прозор.

Нема коментара: